Translate

ПРИВАТНА БИБЛИОТЕКА Сабраних радова БелаТукадруза

ПРИВАТНА БИБЛИОТЕКА Сабраних радова БелаТукадруза
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Годишња претплата на ову дигиталну библиотеку износи 2000,00 дин. Претплатник има право и на слободан приступ и читање још четири блога по свом избору

понедељак, 5. новембар 2018.

Орхан Памук, "Вечерњим новостима" ексклузивно је уступио делове својих нових, још необјављених рукописа



...
ВЕЛИКИ светски писац и нобеловац Орхан Памук, чије су књиге преведене на готово 60 језика и продате у више милиона примерака, "Вечерњим новостима" ексклузивно је уступио делове својих нових, још необјављених рукописа, романа, есеја, разговора, поводом јубилеја нашег листа, 65 година од оснивања.
Пред читаоцима "Новости", недељом, у наставцима, наћи ће се фрагменти из врхунске прозе и оригинални цртежи турског писца, из његовог личног дневника.
Ову јединствену светску ексклузиву објављујемо посредством издавачке куће "Нова књига" из Подгорице, и њеног директора Предрага Уљаревића, издавача дела нобеловца Орхана Памука у Црној Гори.
У овом броју пред нама су две приче: "У лифту" и "Мала посекотина", као и делови Памуковог предавања, припремљеног, овог пута на тему његовог чувеног романа "Жена црвене косе". Текстове је за "Новости" превела Јована Бумбер Јаковљевић.
"Вечерње новости" имале су част и да децембра прошле године објаве ексклузивни интервју са великим писцем, који је дао нашем уреднику културне рубрике Браниславу Ђорђевићу. Памук је тада боравио у Подгорици због уручења награде "Књижевни пламен", чији оснивачи су још један нобеловац Марио Варгас Љоса и издавачка кућа "Нова књига"....

      ___________
       * Извор:СВЕТСКА ЕКСКЛУЗИВА: Необјављени рукописи нобеловца Орхана Памука В.Н. | 04. новембар 2018. 14:03 | -Велики писац, преведен на готово 60 језика и продат у више милиона примерака, "Новостима" уступа делове својих радова

недеља, 8. април 2018.

четвртак, 5. април 2018.

Победилац смрти, филм о Страсној Седмици и Васкрсу у манастиру Високи Де...

 Снимке богослужења и манастирског живота у Дане Страсне Седмице и Васкрсења снимила је продукцијска кућа Cinnamon production из Београда, у манастиру Високи Дечани 2009. године. Значај сваког од ових дана посебно, објашњен је цитатима из Јеванђеља, из богослужбених текстова Посног Триода Свете Велике Седмице, из беседа Св. Јована Златоустог, Св. Владике Николаја Жичког и Св. Оца Јустина Ћелијског.

Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, који је у време рада на једној фази филма 2010. године био администратор Епархије Рашко-призренске, у филму објашњава смисао свих најважнијих догађаја последње седмице Христовог живота на земљи, Његовог страдања за нас и значај Васкрсења Христовог.
У Јеванђељима описани догађаји из Страсне Седмице и непосредно после Васкрсења, у филму су илустровани фрескама са зидова дечанске цркве, пошто је у богатом дечанском фрескопису детаљно осликано све што се у те велике дане догодило са Христом.

Како да знамо шта је воља Божија

Васкрсењске песме / БелаТукадруз

Три песме. ГЕТСИМАНИЈА - ВРИСАК. ПРИНЦУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ... - ИВАН-КУЛА. ИЗМОРНИК. И МАГЛА...
..

..

..

..
= извор: БЕЛАТУКАДРУЗ:  MOARA PARASITA (Пуста воденица) - Библиотека AB OVO. Едиција БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 2014. - 321 стр. 21. цм. - фототипија страна  26 - 29

..

Stevan St. Mokranjac - VIII osma rukovet - Eighth garland



Dirigent Mladen Jagušt, izvodi hor RTV-a, izdao RTS. Snimano maj/jul 1981. u Beogradu.

Džanum, na gred selo šarena češma
tečaše, ago, tečaše.
Džanum, na taj češma dve do tri mome
seđaju, ago, seđaju.
"Džanum, dajte mene ta mutna voda,
da pijem, ago, da prođem!"
"Džanum, tebe ima ta bistra voda
da piješ, ago, da spiješ."

Što Morava mutno teče,
mutno teče i krvava?
Žalosti moja!
Banjale se tri devojke,
banjale se, tužne, jadne.
Žalosti moja!

Razgrana se grana jorgovana.
Of, neka, neka, neka,
granajorgovana.
Pod njom sedi lepa Julijana.
Of, neka, neka, neka,
lepa Julijana.
"Komu vezeš svilenu maramu?
Of, neka, neka, neka,
svilenu maramu?"

Skoč', kolo, da skočimo
koj' može, da ne može,
mi drugi, da možemo!
Sve do puta pravovita,
sve do reke Oblanove,
skoč', kolo, kolo, skoč!

среда, 4. април 2018.

Homo Sapiens 2

Stevan St. Mokranjac - V peta rukovet - Fifth garland

 Dirigent Mladen Jagušt, izvodi hor RTV-a, izdao RTS. Snimano maj/jul 1981. u Beogradu.
Šta to miče kroz šibljiče? Stoj, doro, stoj, dobro, stan', stan', stan', devojko, dušo moja, stoj, ne begaj! A što si se, Jano, rosom orosila? ... Da l' je srna ja l' košuta? Stoj, doro, stoj, dobro, stan', stan', stan', devojko, dušo moja, stoj, ne begaj! "Konja sedlaš, kud se spremaš, ah, moj Kojo, ime moje, ah, moj Kojo, Kokane?" "Ja se spremam Beogradu, moja Fato, moje zlato, moja dilber-gospođo!" Povela je Jela dva konja na vodu, jedno bratovoga, drugo vojnovoga. Bratovoga konja mutnom vodom poji, vojnovoga konja bistrom vodom poji. Moj se dragi na put sprema, i peva, zlato moje, i peva - a ja, jadna, konja sedlam, i plačem, sunce moje, i plačem. Lele, Stano, mori, malka Stano! Iha! Za Stana se, mori, Budim bije, Bile, bile, mori, tri godine Budim grada, mori, bezistena. Najmeli se, mori, kleti Turci, pa razbile, mori, Budim-grada bezistena! Zarobile, mori, malka Stana! Lele Stano, mori, malka Stano! Oj, za gorom, za zelenom, nešto jasno podvriskuje, baš ko grlo devojačko. Ode momče da obiđe, al' devojče savezano tankom žicom ibrišima, pak se moli mladu momku: "Odreši me, mlad junače, ja ću tebi seja biti!" "Imam seju i kod kuće!" "Odreši me, mlad junače, ja ću tebi ljuba biti!" Odreši je mlado momče, odvede je belu dvoru. Oj, đevojko, dušo moja... Višnjičica rod rodila... ... Đe 'no sinoć s tobom stoja', ostade mi sablja moja! ... Nema višnju koj da bere... Ajde, more, momičeto, da igrame, da pevame! "Kak' će, ludo, mlado, da igrame, da pevame? Jošte nisam kokoškite nahranila, nakrmila!" Ajde, more momičeto, da igrame, da pevame! Haj, haj, ludo, mlado, da igrame, da pevame!

Stevan Hristić - Грлица / Grlica / Tourterelle / Turtledove / Горлица

петак, 30. март 2018.

ЧЕСТИТКА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ВЕРНИЦИМА КОЈИ ВАСКРС СЛАВЕ 1. АПРИЛА 2018.


Фотографија племените Гђе Бранке Веддер: Најава обнове , пролећа (Шведска)


ЧЕСТИТКА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ВЕРНИЦИМА 
КОЈИ ВАСКРС СЛАВЕ 1. АПРИЛА 2018.

Београд, 30. март 2018 – Поводом Васкрса, највећег хришћанског празника, Њ.К.В. Престолонаследник Александар упутио је срдачне честитке верницима који га прослављају по грегоријанском календару:
„Васкрсење Христово даје нам наду и уверење да нам је судбина намењена са висина, то је извор наше вере и поуздање са којим се суочавамо са животним искушењима. У данима када славите победу живота над смрћу, победу вечног над пролазним, желим свима вама који Христово Васкрсење славите по грегоријанском календару, свима који се Богу молите и његових се закона држите, свим људима добре воље, срећне васкршње празнике“, рекао је Престолонаследник Александар.   -   извор:САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Како започети духовни живот и живети духовни живот у свету

Духовни живот и исповест

понедељак, 26. март 2018.

НЕДОВРШЕНА ПРИЧА



НЕДОВРШЕНА ПРИЧА. - Филм Беле Тукадруза Продуцент др Димитрије Лукић фотограф и сниматељ
Иван Шишман Документационо информациони Центар Сазвежђа ЗАВЕТИНА Архив у
оснивању

Quieter Than Silence | Full Concert | Mehdi Aminian & Mohamad Zatari

понедељак, 19. март 2018.

Slanje energije srca drugoj osobi na daljinu

Шта је главни циљ постојања људског у овом свету

ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА / БелаТукадруз

Слике Бранке Веддер



1
Месечина се слива низ сулундар
из истог правца из кога урлик
вукова и баука

Вау, вау, вауу!
Бау, бау, бауу!

Уууууууууу!

Нек дува ветруна!
Нека поломи суве гране!

Нек веје снег.

Ја сам снег и вејавица.
Ја сам ветар и цепаница.
Ја сам цепаница и ја сам пламен.
Ја сам ватра и ја сам снег.
Ја сам пепео и из њега се поново рађам
друкчији и подмлађенији.

Упаљен сам, не укресан огњилом о кремен
већ на пламену Бадњака
Не може ме угасити никакав ветар

Нека дува, и нек и даље пада снег
Нека све прекрије снег

2

Ничега се више не бојимо!
Певајмо! Певајмо!
Лупајмо у канте!
Лупајмо у шерпе!
Песмом, радовањем, крвљу и сузама,
молитвама - тиме ћемо одбранити
Кућу светих ратова,
и све друге куће,
и сва друга села и градове,
тако нам Бог помогао!



(31. децембар 1996...)

Слике Бранке Веддер


Buddha Bar - Orkidea ✤ Beautiful (Are you an angel) ✤ by: Morfou

Sydney Balalaika Orchestra - Pedlars or Korobushka

Prem Joshua Tribute Compilation

Silence... - Vargo

недеља, 18. март 2018.

Tajni Eksperiment Iz 1983. Godine - Razgovor sa Bogom

Flaer Smin – Alone In The Dark

У почетку су биле буве и светлост / БелаТукадруз

Branka Vedder 



8

Усамљен копам тај Трећи трап
други играју друге игре
Једни играју ујдурме
други купују време

Ево шта сам ископао :
Ишчезле јазове,
ћерамиду, бурјан густи.

9

Црне као буве!

Буве су скочиле у тањир!
Црне и крупне, псеће!

Електричар нам је
довео у Стару Кућу
Николу Теслу -
инсталирали су струју
и засијала је прва сијалица.

И мајка је изнела на лопару
врућ качамак
и стари овчији сир...

Док смо јели
однекуд су искочиле буве,
буве! Праве буве!

Не , нисам појео те буве,
а нисам их ни убио,
а не бих могао рећи
да ли су их видели
мој отац, електричар
и Никола Тесла...

Били су заузети разговором
и слушањем првог Радија,
треперењем зеленог магичног окца,
пљускањем радио - таласа
и песме Марина, Марина...

Забио сам нос у столњак
(из Будимпеште),
у свој тањир
и сир...

*
Где су нестале те буве,
где су одскочиле?
Све што човека изнутра сатире, као стид,
што руши његов мир,
налик је на те буве!

Мора да су са белог тањира
скочиле право у Вечност,
јер се опет однекуд враћају
као мрачна и никад неизречена срамота.

Никада их нећу заборавити!

И никада им нећу опростити
што су ме завезале и спречиле
да питам Николу Теслу
о трговцима светлости,
о светлости самој која је засијала...

*
Нема више ни те куће,
ни конзоле на крову,
ни оних тањира,
ни оног лопара,
ни столњака из Будимпеште,
ни електричара -
оног што је научио занат
на омладинској акцији,
ни оних трешања и вишања
под прозором
ни крушке караманке
испод које је пузала
помрчина и понеки вампир...

10

У почетку су биле буве и светлост
Најбоље песме једва да дотичу проблем
о којем је реч. У почетку беше клица
музике наполитанске, тријумфа и краја,
и на све се надовезао роман погрешног откључавања,
који својом сложеношћу превазилази
све оно што је о томе већ написано
Нико ми не може опростити, па ни Бог
прилику коју пропустих врло рано

Рањени понос завезује у мртви чвор

Љубав никада не долази,
ако већ једном није дошла!

Не може се зауставити судбина
најбољим намерама, нити самилошћу...

Боље је ходати ивицом провалије
по резу оштре сабље.

Толико сам пута легао са најдубљим слутњама
и бојазни су се лепиле о моју душу као муве на мед...

______________
Banka Vedder, isto
      = извор: Из необјављеног рукописа БелаТукадруза....

Yakuro - Voices Of Infinity (Stive Morgan Remix) - Tomasz Alen Kopera Art

VANGELIS 12 o'clock 1975 (Best video ever seen) - "Luis Moreira (Setúbal...

ENIGMA " Mea Culpa" (platinum version)

THE ENIGMA 2018 (FULL ALBUM) VOL 6 Shinnobu

 Shinnobu Enigma 2018 Chillout Gregorian New Age (The Enigma VI). This album contains an entire adventure, a range of emotions, dreams, meditations, exciting experiences. Sad, Joy, Rare, Extravagant, Spiritual, Solitude, Fantasy, Surrealism, Gregorian Chanting and New Age fusion.

Let existence flow in your life and enter into yourself.
---
Este Álbum contiene toda una aventura, una gama de emociones, sueños, meditaciones, experiencias emocionante. Tristesa, Alegría, Raro, Extravagante, Espiritual, Soledad, Fantasia, Surrealismo, Cantos Gregorianos y fusión New Age.
Deja fluir la existencia en tu vida y adéntrate en ti mimo.
---
Этот альбом содержит целые приключения, множество эмоций, мечты, медитации, захватывающие впечатления. Сад, Радость, Редкий, Экстравагантный, Духовный, Одиночество, Фантазия, Сюрреализм, Грегорианское воспевание и слияние Нового времени.
Пусть жизнь течет в вашей жизни и входит в себя.
---
Cet album contient une aventure entière, une gamme d'émotions, de rêves, de méditations, d'expériences passionnantes. Triste, Joie, Rare, Extravagant, Spirituel, Solitude, Fantaisie, Surréalisme, Chant grégorien et fusion New Age.
Laissez l'existence couler dans votre vie et entrez en vous.
Return to Myself
0:00
Beyond the After
5:02
Kissing the Moon
11:11
Deep Inside of Me
16:47
Eternal Beliefs
22:18
Faceless
27:42
Kindred Spirit
33:21
Forever With You
39:32
Abstract Illusion
45:30
Lucid Dream
51:27
Apocalypse
57:47
http://www.shinnobu.ga
https://www.facebook.com/shinnobuoffi...
https://itunes.apple.com/de/artist/sh...
https://open.spotify.com/artist/2TRJh...
https://www.amazon.co.uk/gp/product/B...
https://store.cdbaby.com/Artist/Shinnobu

Enigma Silence Must Be Heard

Enigma - Return To Innocence

Enigma - Why [HQ]

РОГИЋЕВ САЛАШ / БелаТукадруз


Сачувао сам две фотографије, које сам сам направио Кодаковим фото-апаратом (купљеним у Бечу, за време студентске екскурзије, 1974, јесен); фотографије су снимљене током лета, можда баш 1994. године, када је мој старији син похађао основну школу, и правио ми понекад друштво, када сам обилазио Мишљеновачке салаше (Звижд), и наше имање на Паљевинама? 
Рогићев салаш се тада, још увек добро држао; мислим да је и власник, старина, Станко Рогић, био жив, да је још увек чувао овце, али око самог села, не на свом салашу, на Раскрсници. Препостављам да је коју годину после тога, мало необично завршио живот: наиме, пропао је у живо блато, на југозападној периферији Мишљеновца: кад су га нашли, вирила му је само глава из блатишта крај баруге близу куће пок. Стеве Бодиног Марковића. Тако су ми испричали, касније, када бих допутовао са синовима на село...

..
сама зграда Рогићевог салаша

..

Слика обора испред Рогићевог салаша

























        Тако је изгледао Рогићев салаш, средином деведесетих, минулог века. Написао сам нешто о њему што је делимично тачно: Рогићев салаш се се тада, још увек добро држао. Добро се држао у односу на већину мишљеновачких салаша, које су Мишљеновчани (изумирањем прадедова и дедова), напуштали. Тај салаш је био крај пута који преко Жутог Брда, или преко Ледина, води према Дубоком Потоку, Басарама, Паљевинама, и Брезовици, Рановцу, Каони, Кучеву... Сам салаш је био на врху једног заравњеног брда, платоа, са пропстраном утрином испред капије, озидане циглом, лепо, као и на улазу у кућу Рогића, доле, у центру Мишљеновца! 
     Салаш није имао бунар, као рецимо Теризани (Теризанске куће нешто ниже, ни 250 метара северније, на самој раскршћу путева). Али је, вероватно имао један од најлепших погледа на скоро све четири стране света.
     Двориште салаша је било подељено на два ограђена дела. У првом, пространијем делу дворишта, чим се уђе, био је салаш - сама зграда, на слици, са шупом и јагањчаром, лепо озиданим и уклопљеним у северни део салаша. Салаш је имао поред две собе са живот домаћина, са озиданим фурунама све што је углавном од дрвета, или од бакра, и пространу кошару - тј. шталу за више пари крупније стоке са јаслама (источни део салаша), и обор, ограђен, са великим наслоном покривеним ћерамидом, који је већ почело да нагриза напуштање салаша (Станко и његов син су остарили; зет је са женом и децом радио у Бечу, и није било снаге која би одржавала салаш, чувала га и поправљала). 
    У другом, такође ограђеном делу дворишта - био је воћњак са пластовима сена, још увек их је било - тих пластова и симбола трајања. Тамо смо, крајем пролећа и почетком кишног лета, тражили печурке, воћне, а понекад налазили и вргање! Пар година сам обилазио тај Рогићев салаш; и увек осећао неку тугу што тамо не сретнем чика Тонета, или његовог зета - мог вршњака, родом из једног од недалеких села влашких према Хомољу... Али, то није била неизречена туга само због Рогићевог салаша, то је била нека туга због слутње о пропасти и свих осталих, других мишљеновачких салаша, и не само мишљеновачких, него на жалост оне друкчије, сељачке, некомунизоване и некомунистичке Србије, која се одупирала новинама и наметањима комунаца, док је могла, а то се поклапало изгледа све донде док нису почели да умиру и нестају преживели Солунци... 
     Без салаша, па и оних најскромнијих, у Мишљеновцу, без тих - држава,(како кажу и у Неготинској Крајини, али и у Звижду за имање око салаша - независних сељачких држава - где је све било на дохват руке и ока, и у зависности од бога и неба) - нема ни села, ни Мишљеновца. Не један Мишљеновчанин је од седамдесетих кренуо трбухом за крухом, зарадили су много више него што би стекли да су остали на салашима и живели као њихови очеви, али - да ли су у Немачкој, Аустрији, Француској, Швајцарској, Шведској, били срећнији?
      То ми је онако пролетало кроз главу, деведесетих година,али нисам записао. Понекад, кад нисам сигуран, помислим да би било добро да седнем и прелистам бележнице, које сам увек вукао са собом, као и фото-апарате и камере, покушавајући да сачувам понешто, трагове живота који су одржавали село у којем сам рођен - вековима. Салаши су допринели, да се село развије временом и достигне свој врхунац развоја пред сам почетак Другог светског рата, када је полако почело пропадање села...У мојим бележницама има много више детаља, појединости, некима се могу учинити, и неважним, небитним - мене забележено подсети на огромност оног незабележеног. И на много тога, што би временом потпуно прогутао заборав, као напуштање древног начина живота и препуштање неким другим путевима опстанка...
     Да скратим, ипак. Претежни део минуле 2017. провео сам у Мишљеновцу, дружећи се са рођацима,кумовима, својтом, пријатељима, којих је све мање. Тако сам са кума Момом и Тиком, понекад, после пљускова, одлазио у брда, према Раскрсници, Теризанским кућама, Дубоком Потоку, па и - Рогићевом салашу. Нисмо нигде журили, Тика и Мома добро знају где могу да се нађу воћне печурке, Зрнко где вргањи, шта је за нас -петнаестак километара! Такво ходање не да је лековито, него је и неописиво, због много чега. И једном приликом, кад смо пролазили крај Рогићевог салаша, где се дигла права континентална џунгла, рекох, ехеј, сачекајте ме, идем да видим, шта је остало од Рогићевог салаша?!Они су наставили путем, који је сад проширен, према локвама крај Џаџине куће, а ја сам се опрезно пробијао, кроз праву прашуму, која је прогутала и капију самог салаша, и двориште, и опасно напала сам салаш. Обор се већ урушио. Стравична слика пропадања... Толико је све било запуштено, да би било потребно десетак хиљада евра и много радника, који би све то очистили; салаш би се могао обновити, али би то коштало, како би млади Мишљеновчани рекли, више од једног доброг џипа. А ко би ушао у такву обнову?
     Некада је у том дворишту салаша била прелепа бујна трава у којој је увек било воћних печурака, дивљих јагода. А сада се на мене избечио дух поскока и пропасти, крњи отровни зуби отровнице прпадања - понео сам мобилни, наравно; мој старији син инсистира да имам мобилни уз себе, јер су се звери и гмизавци у последњих четврт века толико намножили, како можда нису ни пре 250 година! - али нисам имао снаге да фотографишем, узмицао сам уназад, испред тог салаша и лепоте и сахрањеног живота, и журио сам да сустигнем Тику и Мому који су већ стигли до Џаџиног бунара!!!
     ( ...... )

субота, 17. март 2018.

ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА / БЕЛАТУКАДРУЗ




5

(Субота, 4. јануар 1997.)

... То је та музика, која помаже и оном који
копа све дубље, и који је стигао до куће
од плавца камена у багремару налик на малу цркву,
до дворана огромних подземног дворца
(понегде урушен зид од цигле)

До Учионице. И Чувара

Љубавница бежи уз неко степениште у таму...

И затим истрчава гола у некој другој просторији.

То је та музика, која осветљава стравични подземни град и један  планински венац, и једно бело девојачко лице из ране младости. То је та музика која као пролеће многе пупољке расцветава...

6

(Истог дана, увече)

...Адамов "пелцар" се примио,
окалемио је дивљу трешњу,
иако су му се смејали момци
и девојке и чудили се –

Ко је овај брадоња
и шта хоће?

Кућа светих ратова лупа,
пролупала је...

Трас! Дранг!
Дранге, дранге!
Уаааааааааа!
Зззззззззззз!
Ррррррррррр!
Крррррррр!
Прррррррр!
Та!та!та!та!
Бо!бо!бо!бо!
Вррр!Бррр!

       = из необјављених рукописа Белатукадруза, почетак целине MOARA OCASKA: Наличје

ŽALI ZARE - Monahinje manstira Prohor Pčinjski u manastiru Draganac

Gosti iz prošlosti - Violinisti

 subota, 06. maj 2017, 13:05
Violina nije instrument kao svaki drugi i violinisti nisu muzičari kao drugi. Nek to o sebi kažu, ako uzmognu, i svi drugi instrumenti, i svi drugi muzičari, i opet će svi biti u pravu. Ili neće, sve dok ne zagudi violina. Najbliža je ljudskom glasu. Jecava, drhtava, zaplakana, osetljiva i na strunama i na gudalu. Posebna je i u reči, jer svi se drugi instrumenti prave, a samo se violina gradi i jedino njeni tvorci bivaju graditelji.
Violinske su priče u muzici mnoge, a naše u „Gostima iz prošlosti“ počinjemo Betovenovim koncertom za violinu i orkestar u D-duru, koji je prvi put izveden 23. decembra 1806. godine u Beču. Na premijeri violina je bila u rukama Franca Klementa, tada vodećeg austrijskog violiniste, kompozitora i dirigenta, i Betovenovog prijatelja, koji je bio poznat po neverovatnom pamćenju i sposobnosti da dela skoro besprekorno izvodi posle samo ovlašnog čitanja partitura, ali i po za ono vreme neobičnim, više šoumenskim nastupima, koji su podrazumevali sviranje sonata na jednoj žici sa violinom okrenutom naopako….. Da bi virtuozno svirao violinu, dušu je ponudio đavolu. Đavo ju je uzeo i sakrio u violinu, a Nikolo Paganini je tako čudesno svirao jer je iznova pokušavao da se dokopa svoje duše. Publika je bila opčinjena.Na svakom njegovom koncertu podilazila ih je jeza, muzika njegove violine ih je milovala, grabila, snažila, grdila... Paganini je mogao da odsvira šta god je hteo i sve što niko pre njega nije mogao…. Kad se đavo umeša u život, nastane haos, ali kad đavo umeša prste u umetnost, nastaju remek-dela. Nekad i u snu, pa se po sećanju izvode na javi. Kao na primer, Tartinijeva "Đavolja sonata". "Jedne noći 1713. godine usnih ovakav san: da sam sklopio ugovor s đavolom, pa mi se potom đavo našao na svakoj usluzi”, rekao je italijanski kompozitor i violinista Đuzepe Tartini astronomu Delalandi…. Jedan od najvećih violinista svoga doba i vremena koje sledi i jedan od najizvođenijih violinskih koncerata svih vremena na jednom od najprodavanijih nosača zvuka u istoriji muzike - Antonio Vivaldi i „Četiri godišnja doba“. Za svako godišnje doba po sonet, katreni i tercine za svaki stav. Pretpostavlja se da su i oni Vivaldijevi. Stihovi i note za četiri čuvena violinska koncerta svetu su predstavljeni 1725. godine, kao deo ciklusa od još osam dela, a njihov uspeh bio je munjevit i ogroman... „Nemačka je svetu dala četiri velika violinska koncerta. Najveći i najbeskompromisniji je Betovenov, Bramsov se takmiči s njim po ozbiljnosti; najbogatiji i najzavodljiviji je Bruhov, ali onaj sa najvećim sjajem, kao dragulj iz samog srca jeste Mendelsonov,” rekao je 1906. godine, na proslavi svog 75. rođendana jedan od najvećih violinskih virtuoza 19. veka, mađarski umetnik Jozef Joakim…- Autor i urednik emisije – Mirjana Blažić


Gosti iz prošlosti - pesnik Rajner Marija Rilke

subota, 09. jan 2016, 13:05


Rajner Marija Rilke, nemački pesnik, jedan od najboljih liričara 20. veka. Pesme mu se i brojkama poigrale. Prve objavio sa petnaest, poslednje u pedeset prvoj. Po očevoj volji školovao se za oficira, po svojoj izučavao istoriju umetnosti, književnost, filozofiju i pravo.
Po majčinoj volji lično ime mu je Rene Karl Vilhelm Johan Jozef Marija Rilke. Toliko imena za njenu neodlučnost koje od njih da prevagne, a žensko - Marija - za sećanje na preminulu devojčicu koja je mogla da mu bude sestra. Kada je počeo da piše stihove, po svojoj volji zadržao prvo, žensko i poslednje, a po volji žene koju je voleo, a za nju govorio da mu je i majka i sestra, Lu Salome, prvo ime - Rene, promenio u Rajner.
Kada je primao Nobelovu nagradu za književnost, 1987. godinGosti iz prošlosti 9 jan 16 Rilkee, ruski pisac Josif Brodski, rekao je: „Ako umetnost i uči nečemu, i samog pesnika pre svega, uči ga izolovanosti ljudskog življenja. Budući da je najstarija, i najdoslovnija, forma pojedinačnog čina, ona voljno ili nevoljno stimuliše u čoveku upravo njegovo osećanje individualnosti, jedinstvenosti, izdvojenosti; preobraća ga iz društvene životinje u ličnost. Razne stvari možemo deliti: hleb, postelju, ubeđenja, voljenu ženu...., ali ne možemo, na primer, pesmu Rajnera Marije Rilkea."
U „Gostima iz prošlosti" , u nekoliko slika i sa po kojim stihom.
Autor i urednik emisije: Mirjana Blažić


Dnevnik iz II svetskog rata [ Мај 1940.] Дневник из II светског рата

Viasat History - Lovci na Mitove - Hitler i Koplje sudbine

U lijepom starom gradu Višegradu - aranžman za tri gitare

"ДВОГЛАВИ ПЕСНИК"

"ДВОГЛАВИ ПЕСНИК"
ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА

Расветљавање стваралаштва Беле Тукадруза

Расветљавање стваралаштва Бела ТУКАДРУЗА (алиас М. Лукића) Стални књижевни конкурс ЗАВЕТИНА

"Заветине" расписују стални књижевни конкурс, почев од јануара 2007. године, за књижевне радове који ће расветљавати из свог угла стваралаштво Бела ТУКАДРУЗА:критички, аргументовано.Радови не могу бити дужи од 2 шт. табака, односно до 32 стр. откуцане на папиру формата А4 уобичајеним новинарским проредом.(У случају да добијемо радове дуже од 2 шт. табака, размотрићемо могућност да их публикујемо као посебна дигитална издања)Радови ће бити објављени, уз дозволу аутора, на Веб сајту "Архив БЕЛАТУКАДРУЗ", онако како буду пристизали. Сврстани по областима:радови који тумаче поезију, прозу, есеј, публицистику... и тд. Уредник овог зборника др Димитрије Лукић.

Молимо ауторе, који су у прилици, да своје радове доставе у електронском облику ( укуцавши их српском ћирилицом или латиницом у Wordu), да то учине на Е-маил адресу miroslav7275@gmail.com

>

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

"Сазвежђе З"